Одабране комедије Тита Макција Плаута

ПРОЛОГ

Домаћи лар.

Да се не бисте питали ко сам, казаћу вам у пеколико речи. Ја сам домаћи лар, заштитник ове вуће из које сад изиђох. Има већ много година како сам у њој и како је чувам — памтим још деду и оца овог садашњег домаћина. Деда овога чија је кућа сад поверио ми је велико благо, за које је само он знао: закопао га је на сред огњишта, и преклињао ме је да не прокажем ником. Толико је био себичан и грамжљив тај старац да ни на самрти није хтео рећи своме сину ништа, и волео је да га остави у беди. него да му покаже благо. Кад је старац умро, очекам ја да видим да ли ће ме његов син боље поштовати; али од тога није било ништа: он ми је свакога дана смањивао поклоне и част, а ја, од своје стране. како ме је славио, тако сам га и помагао! И тако. једнога дана и овај умре. Иза себе оставио је овога што сада станује у кући. Овај има, једну кћер, која ми свакога, дана, доноси или тамјана, или вина, или шта, било друго, и кити ме венцима; њој за љубав научио сам Еуклијона где је благо закопано. да би је тако могао лакше удомити. твар је у овоме. Над том девојком извршио је насиље, о Церерином дану, један врло богат и угледан младић, кога она не познаје, али који њу зна врло добро. Еуклијон о целој ствари не зна ништа. Данас ће, на моје заузимање, запросити девојку један старац, из суседства; али то само зато да би је после лакше могао добити за жену онај младић, који је нећак томе старцу. Ено, већ се чује како Еуклијон ларма. Тера бабу напоље: хоће, мора. бити. да обиђе благо. па се боји да га, баба. не види. · -