Одабране комедије Тита Макција Плаута

192 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

Милфидита. Па закључана је капија. «

Акротелеутија. Раввалићу је.

Милфидита. Јеси ли ти при себиг

Акротелеутија. Ако је икад волео, и ако му је срце тако велико као што му је лепота, опростиће "ми он за то, јер то чиним само ив љубави.

Палестријон. Ала је та јадница лудо заљубљена! Пиргополиник. И са мном је исти случај.

Палестријон. Ћути, да те не чује.

Милфидита. Што си сад одједанпут сталаз Што не лупашг |

Атротелеутија. Држи ме, молим те, да не паднем. Маилфидита. Шта ти јег <

Акротелеутија. Одсекле су ми се ноте. Цео живот отишао ми је у очи.

Милфидита. Опгурно си видела војника

„Акротелеутија. Да.

Милфидита. А тде јег Ја га не видим,

Акротелеутија. Да. волиш, видела би и ти.

Милфидита. Тако ми Полукса, не волиш ти њега више него што бих га ја волела, кад бих само смела.

Палестријон. Бога, ти, ала тебе воле жене! Чим те која погледа, већ се у тебе заљубила!

Штргополиник. Не знам да ли сам тип то кадтод рекао или нисам: знаш ли ти да сам ја Венерин потомак

Акротелеутија. Молим те, драга Милфидипа, приђи му ти.

Птреополиник. Види само како ме се 5оја.

Мпилфидита (трилази Пиргополинику). Ево довела сам своју госпођу, како си ми нарелио.

Птреготолиник. Видим.

Милфидита. Да ли да ти приђег

Птресполиник. Кад си ме већ замолила, пристао сам да је не одгурнем од себе, као што то радим са другима. -