Одабране комедије Тита Макција Плаута

када се ова комедија дешава, ишли у најамнике. Тражња је тада била врло велика. Ш век пре Христа („век диадоха и епигона“) време је особито бурно, пуно претендената, и малих и великих владалаца, који су, ради одржања и проширења своје моћи, морали држати што јаче најамничке трупе.

137, 14. У латинском: Таттодо, паше Ргаепез пш5. Пренеста је било мало место у околини Рима. Римљани су се радо шалили на рачун Пренестинаца и каракирали њихов дијалекат.

138, 34. Форум — пијаца — био је центар политичког и уопште јавног живота у целом Риму. На форуму, и у зградама на њему, држане су скупштинске и сенатске седнице, вр“ шили су се претреси и суђења, зборови и параде — то је уопште било зборно место за цео Рим. Ко год је желео да прави политачку каријеру (а Лезбоник је, по свом отменом пореклу, имао да пође тим правцем), морао је да је почне на форуму.

139. 14. Балиста је справа којом су се бацале стреле и велике каменице међу непријатеље. Балиста (и заједно с њом катапулта, онагер, скорпијон). имала је код старих отприлике онакав значај пи употребу какву данас има топ, и имала је јаче дејство него ли нпр топови из Триестогодишњег Рата.

130, 19. Купидон = Амор. ;

таб, 5. Реч „диктатор“ имала је исто значење какво има и данас. Овде има преносно значење „велики господин“, „бог богова!“

140, 16. Стасим, савршени тип роба — обешењака, какви су обично робови у античким комедијама, често прекида илу зију, и говори о осталим глумцима онако као да је он саму публици, а не на позорници. Глумцима који добро играју, и стара публика, као и данашња, пљескала је и викала „браво“, „поново“ (ецое, ранп); то исто чини сада Стасим, и похваљује Лиситела као глумца, а не као „Лиситела“. — Упореди и Стасимову примедбу на страни 137, на крају прве појаве: „Збиља имају леп став!“

140, 35. Римски војници носили су цокуле као и данашњи војници. Цокуле су, као и данас, биле потковане, али горњи део обично није био од целе коже, веб од испреплетаних кајиша.

141, 4. Атички таленат вредео је 6000 драхми.

142, 37. Печат (знак) стављали су стари место потписа (или поред потписа), али је и иначе често служио као легитимација. То је какав: било знак (тица, или животиња, или какво биће из митологије, итд) урезан у камен, који се после уметне у прстен (таквих каменова може се данас наћи доста код Виминадијума, у околини Костоца). Печат је био у употреби још у најранијим временима старога века.

143, 2. „На граници,“ управо „на царини“ („арца рогитоге5“) или вероватно најтачније „на трошарини“ (варошкој).

148, 22. Сикофанта „потказивач“, „трчилажа“, па онда, „ла жов“, „коцкар.“