Одабране комедије Тита Макција Плаута

АУЛУЛАРИЈА. у џ 19

Буклијон (за себе). Бесмртни богови, како је ово диван говор! Како је лепо говорио о штедњи!

Мегадор (ва себе). Ни једна не би могла да кај же: донела сам ти у мираз више новаца но што си ти имао; дела сад да ми даш пурпур, и златан накит, и робиње, мазге, мазгаре, пратиоце, дечаке што носе пошту: да ми купиш кола, да не идем пешке...

Еуклијон (за себе). Ала овај добро познаје жене и њихова посла! Требало би га поставити за ценвора над женама.

Мегадор. Кудгод се окренеш, у свакој кући има више кола, него ли у селу кад су пољски радови; па и то све није ништа кад помислиш на остаге трошкове. Ту су ти праље, па кујунџије, па златари. платнари, обућари, папуџије сви траже паре; још ниси ове ни измирио, а већ долазе други, ткачи, кројачи, бојаџије — сви то навалили као гтавранови: таман мислиш да си готов — већ су дошли нови. Сваки је дошао ва нешто друго, али главно је ла сваки тражи паре.

Еуклијон (ва себе). Почео бих с њим разговор, али је боље да га још оставим — нека. још каже коју“ о женама. -

Мегадор. Кад су измирени сви и плаћене све те „беспослице, на крају долази жандар — тражи да се плати порез! Сад већ мораш да идеш у завод, да Бидиш како стојиш с парама; за то време жандар, гладан, чека (и нада се да ће бити исплаћен!) Кад у заводу сведеш рачуне, видиш, да си изузео све, и да ти још њима дугујеш! Хајде сада лажи жандара за. сутра..... Ето тако стоји ствар са великим миразима — такве су, и још и горе, муке и трошкови. ' Која. не донесе ништа, она слуша; а миражшшке намуче и упропасте људе. Али гле — ено ми таста. (Еуклијону) Шта радиш, Еуклијоне“

Еуклијон. Саслушао сам твоју беседу са највећим уживањем.

Мегадор. Зар си чуо свег

Еуклијон. Све. од почетка до краја.