Одабране комедије Тита Макција Плаута

ПРЕДГОВОР

Тит Макције Плаут је најстарији сачувани римски писац. „Кивео је и радио ва време пунских ратова (Ш— 1 век пре Христа). У својим комедија- _ ма прави он често алувију на ратне догађаје, и храбри своје суграђане да истрају у борби. Иначе о Плауту знамо да је био ниског порекла, и, (бар у својој младости) врло сиромашан. Једно време, да 0бп имао од чега живети, морао је радити тешке физичке послове, (у млину, о чему види напомену уз Менехме, 5. 4). У своме слободном времену почео је писати комедије, и оне су му брво донеле и славе и новаца, „Стротиња ме је натерала да постанем духовит: она нас научи свакој мајсторији, кад нас само једном окупи“. Тако каже једна личност из Плаутових ко- | медија, и та изјава могла би да важи и за самог Плаута. |

Од Плаута сачувано нам је двадесет комедија. Оне нису потпуно оригиналне, него су, сасвим слободне, прераде с грчког; али је Плаут далеко бољи и од својих грчких образаца, и од римских савременика. Његове комедије су у стиховима, разноврсним и звучним, и написане су ванредно лепим језиком. „Кад би Музе хтеле говорити латински, оне су говориле језиком Плаутовим“ — рекао је један римски књижевни критичар, Шлије Стилон. Најпознатије Плаутове комедије — осим ових овде преведених — јесу. Амфитрион (муж лепе Алкмене. која је са Јупитером родила Херкула), Заробљени ци (за које је рекао Лесинг да су најлепши комад што је икад прешао преко позорнице), Конопац (у коме је врло лепо карикиран подводник, један познати тип из старинске комедије), Картагињанин (коме-