Одабране трагедије

81

ЕСХИЛ

Коловођа

Касандра Коловођа Касандра.

Коловођа Касандра Коловођа. Касандра

то рухо пророчко. Он сам је видео

у овом руху како ми се руга свет;

и драг и недраг сложно ме исмеваху. К'о врачара скитачица поднесох ја

да гладном просјакињом јадну зову ме, И сапа пророчицу пророк уништи,

у такву срећу доводе ме, — у пропаст, А место жртвеника мојих предака

сад пањ ме чека, моја полиће га крв,

·Ал' нећу гинут нечасно пред бозима.

Појавиће се моје смрти осветник,

син мајку убиће и оца светиће,

Ван завичаја свог у беди живи он; повратиће се рода грех да окруни,

Та богови се тврдом клетвом заклеште; довући ће га вапај оца убитог.

Ал' чему сузе Што да овде уздишем2 Та видех судбу што нам Троју сустиже,

-а они што нам завичај освојише,

по срцу божјем тако, ако пролазе,

Па идем и ја, своју смрт ћу поднети. Та врата поздрављам ко' врата Хадова и молим да ме удар добро погоди,

без трзања, без грча, да исцури крв,

са душом својом да се лако раставим! Голема ти је памет, жено, голем јад, Баш дуге тужбе беху ти, Ал ако знаш судбину своју право, како слепо ти олтару идеш као стока за жртвуг Спасења нема, драги, што да оклевамг Ал' последњи живота часи скуп: су. Гле стиже лан, од бегства мала корист ми. Храбра си; очај само такво срце ули ти. Ал' мирно мрети, — то је права утеха (Од сретних нико такав савет не слуша. Јао, оче, теби, твојој деци честитој! (Пође вратима, али се нагло шрене.)