Одабране трагедије

АГАМЕМНОН 88

ко победник што душманина потера!

И тобож' радосна што сретно стиже ОБ,

Па веров'о ил не верово, — не марим. -

Будућност иде. Наскоро ћеш признати

и пожалит што пророк бејах истинит. Коловоца _ Тијеста гозбу, месо деце његове, —

"разумех то, и гнушам се, и дршћем још

кад чух где јасно рече без увијања,

а оно друго, — с пута скренух, лутам још,

Касандра _ Ја велим, Агамемнонов ћеш видет' крај, _ Коловођа _ Затвори, јадна, своја уста злосретна! Касандра _ Лекара нема ономе што говорим. Коловођа _ Не, ако тако буде, Боже сачувај! Касандра _ Ти желиш то, убиство други спремају: Коловођа __А ко је тај што такво смишља недело Касандга _ О како лоше схвати моје пророштво. Коловођа _ Разумех дело, али кривца не схватих, Касандра __А све што рекох, беше вашим језиком. Коловоћа __И Делфи тако зборе, па је тамно све, „Касандра _ О леле! Опет грозница ме зграбила!

О авај мени, Аполоне Ликиски!

Гле, са две ноге лавице што с вуком спи,

јер племенити лав не беше код куће,

и мене јадну убиће! Отров спрема већ

и за ме у љут пехар плату насуће!

И, брусећ' нож за мужа свога, хвали се:

што мене амо води, крвљу платиће,

Ал' зашто да срамоту своју носим ја, —

и штап и око чела венац пророчки“

(Стргне венац)

Пре смрти своје тебе најпре стргаћу, (Преломи штап и баци га)

Сад пропадајте! И ја с вама пропашћу.

И коју другу клетим даром красите, ле, сам Аполон, ево, скида с мене сад.