Одабране трагедије

:88 ЕСХИЛ

• Големо ткање, кобно рухо богато, к'о рибар мрежу, пребацим преко њега; не беше му ни бегања ни одбране, Два ударца му дам и двапуг крикну он, и уда пружи; и кад се сруши већ, још трећи удар додам, света милошта да буде Диву, спаситељу покојних. У ропцу како паде, душу испусти. Из љуте ране шикну топле крви млаз,-

· и ороси ме капља росе пурпурне.

Весеља за ме као зрну клијалу, небеском што се благослову радује! Па кад је тако, часни старци аргивски, сад у клик, свиди л вам се, Ја се радујем ! А. личи ли над мртвим жртву ливати, над овим справом, с многим правом, личи то, Он за ме пехар нали клетим јадима, ал кад се кући врати, сам га искапи,

Коловођа _ Твом језику се чудим, бесу његову, Над мужем још се таквим хвалиш говором!

Клитемнестра Ви плашите ме као жену глупаву. А ја вам кажем срцем неустрашивим та све ви знате — хвалте или корите, свеједно ми. Тај леш, то Агамемнон је господар мој; од ове паде деснице, од веште осветнице ове! Тако је!

Строфа

холо Какву си траву чаробну са земље, жено, појела 7 Каквог си љута отрова из мора оздо попила 7 Откуд си бесом планула, народну клетву подигла 7 Аргос ти врата затвара, цео те народ презире.

Кклитемнестро Сад судиш ме и прогониш ме из града, да мене мрзи град и народ проклиње. Што пре не уста против тога човека7