Одабране трагедије

АГАМЕМНОН зе

Коло

Не ценећ' ни ко једно јање заклано

из стада богатог оваца рунастих,

он кћерку своју, моје дете најдраже,

он жртвова да трачке стиша ветрове.

Зар није требало да он се истера

да грех се казни Али знате делу МОМ

да строго судите. Ја Ово кажем вам:

заповедајте само, ја сам приправна

да покорим се кад ме најпре свладате.

А хтедну л бози друкчије, и ви Бете,

иако доцкан, опаметити се још. Антшистрофа

Велика ти си, прехрабра,

ал ти је дрско клицање.

Како је срце махнито,

с крваве твоје радости,

на твоме челу казује

сјајна ти мрља пурпурна.

Презрена, својих лишена,

ударцем удар платићеш!

Клитшемнестра Од мене слушај ову свету заклетву:.

Коло

Тако ми чеда мога Правде праведне

и Греха Освете, — та због њих паде он, у моју кућу, мислим, неће ући страх, док Егист ватру пали на.мом огњишту“ и док ми добро мисли као досада.

Тим штитом јаким своју храброст бранићу,Ту лежи он што своју жену превари, под Тројом тамо Хрисејиде милова,

Крај њега, ево, пророчица, робиња,

с њим одар дели, верна драга врачара што весларску је клупу с њиме делила, А какво дело, таква беше награда.

Ту лежи он, а она попут лабуда

у часе последње још песму запева,

и паде —- драга његова. Њу довео

за иночу. Баш њоме радост окруних,

Грва строфа

Ах, да ми судба остане брзо, последњи часи лаки да буду,