Одабране трагедије

ЕСХИЛ

богови вечан санак донесу! Та највернији чувар ми паде, многе због жене поднесе муке, опет од жене мора да страда, главу да губи, Авај, авај, о Хелена, кобно име! Та ти јадна многе душе у смрт посла! Силном крвљу што се нигда испрат неће, ти си себи вечан печат ударила! У дом свађу носила си, чемер мужу!

„Клитемнестра Судбу смрти немој призивати,

„Коло

Срце гњевом немој надимати, и Хелену немој проклињати, што је свога напустила мужа, и данајске многе смакла душе,

-неисцељиве боле задала!

Прва антистрофа

Демоне, у два насрћеш двора, на сој Танталов нападаш сада; две су то жене, на те сад личе,

кроз њих ти владаш, срце ме боли.

Ето, над лешем, видим те, стојиш и као гавран гракћеш и певаш свирепу песму. Авај, авај, о Хелена, кобно име! Та ти једна многе душе у смрт посла! Силном крвљу што се нигда | испрат! неће, ти си себи вечан печат ударила!

У дом свађу носила си,

чемер мужу!