Одабране трагедије

АГАМЕМНОН 97

Жоловођа _ Пазите, на балчак руке сваки, за бој спрем те се.

гист И мој мач је за бој спреман, смрти ја ; се не плашим |

(Стане пред чету)

„Коловођа _ Добро рече, мрети хоћеш: бојна срећа судиће,

Клитемчестра (стане између једних и других)

Никако, мој драги мужу, ново зло не чинимо! Већ и ова жетва што је жесмо, тешко да се склонити.

Јада тога доста већ, Не пролевајмо нову крв. Крен те, часни старци, сваки своме дому | суђеном,

док још нисте у зло пали. С делом се измиримо,

Доста ми је било мука наших, поздравимо то,

тешка срдња демонова све нас тешко удари.

Тако жена светује вас, марил ко да послуша, егист (отступајући)

"Фни мене зар да руже својим дрским језиком,

такве речи просипају изазивајући коб, мудру мис'о губе и владару свом се ругајуг

Коловођа Рђи клањати се — то Аргивца није достојно, Егист Али дан ће доћи већ ис њиме моја освета ! Коловођа _ Нигда, ако повратак Оресту демон досуди! (ешст Знадем ја то: изгнаници хране себе

| | надама. Коловођа _ Терај само, дебљај, осрамоћуј правду можеш сад