Одабране трагедије

ПРВИ ЧИН. ПРВА ПОЈАВА.

Око олтара седи народ; деца, дечаци с ловоровим“ гранчицама у руци. Едип излази из двора с прашњом, .

ЕДИП, СВЕШТЕНИК.

Едип О децо, Кадма давног нараштају млад. што седите на седиштима овима богорадничким овенчани гранама7 А град све грца што од многог тамјана, . а што од пеана и силног јецања,

То, децо, ја од страних чути не хтедох. гласоноша, но амо дођох, ево, сам,

ја, кога свако славним зове Едипом,

Но, казуј старче, твојој доби приличи

да место ових збориш; зашто дођосте 7. Од страха ил од жеље какве; Ја самрад. помоћи у свем; ја бих био без срца

кад у срце ме не би такав диро скуп,

Свештеник Па, Едипе, ти владаоче краја мог, ти видиш какви смо по доби сели ту. крај жртвеника твојих једни слаби још за далек лет, а друго стари јереји ја Дивов, оно изабрани момци, гле, а остали ти народ седи овенчан на трзима крај Паладина храма два и покрај Исменова праха пророчког, Та град нам, како и сам видиш, силно се већ потреса и главе више не може да дигне из дубине мора крвавог, У цвету гину нам земаљски плодови, на паши гину говеда игине род