Одабране трагедије

112

ССФОКЛЕ

ни за чин; та далеко не бих ишао

у својој потрази да имам какав знак. Ал сад, јер грађанин сам посто донније,. ја свима ово кажем Кадмовићима:;

ко од вас познаје убицу онога

од чије руке паде Лабдаковић Лај, заповедам да све тај мени изјави.

А боји ли се да ће тиме себе сам оптужити, он ништа неће вемило доживет, селиће из земље некажњен. А зна ли, даље, когод кривца другога из краја другог, нек не ћути; ја ћу га наградит' зато, и захвалиће му град. Прећутите л па реч ми когод погази

~ страху за својту ил за се самога, урадит шта ћу тада, сад ме чујте сви! Забрањујем да тога, био не знам ко,

у земљи тој где власт и престо држим ја, да ико га дочекује и поздравља,

да с њим се моли или жртве приноси, ил свету воду да му ико додаје,

но свако нека с прага протера га свог, јер с њега куга мори нас; то сад је баш дојавило ми пророчиште питиско! Овако, дакле, ја и богу помажем,

а помажем и покојнику ономе.

А проклињем убицу, скриви ли то сам из потаје ил заједно са више њих,

нек, јадан, јадно дотре живот несретан ! И желим још: у мојој кући нађе ли се он: крај мога огњишта а ја да зато знам,

и на ме нека пане иста клетва та!

А од вас захтевам да све то чините

и за ме, и за бога, и за овај крај

што пропада нам неродан и остављен. Па овај посо да и није богодан,

не приличк вам, ипак, да без освете

то пустите где згину први муж и цар, но тражит' морате! Ал сада случајем ја имам власт што пре је имађаше он, и брачну жену коју миловаше он;