Одабране трагедије

Еоловођа

Едип

Коловођа „Едип Коловођа

„Едип

Коловођа Едип | Коловођа Едип

Коловођа

ЦАР ЕДИП 118

и наш би пород браћу, сестре имао, да њему пород његов не би несретан ; ал судба, ето, сруши му се на главу, За њега зато, ево, борићу се ја

к'о за свог бабајка и покушаћу све да ухватим убицу тог што погуби потомка Лабдаку вам и Полидору

и старом Кадму и древном Агенору. Ко тако радит' неће, молим богове

не дали да му усев ниче на њиви,

не рађала му жена деце; садашња судбина нека таре га, и гора још!

А вама, осталијем Кадмовићима,

што с овим слажу се, да Правда помаже и бози сви да у све веке штите вас!

Кад клетвом, царе, обвеза ме, рећићу; нит убих ја нит могу рећи зликовца, но Фебо, ову потеру што поручи, изрећи мор'о је ко дело учини.

Ти право рече, ал приморат' богове кад они не маре, то нико не може,

Да друго на торекнем ти што мислим ја. И треће да је, не пропусти казати!

К'о господ Фебо — знадем — ВИДИ

највише наш врач Тиресија. Истражујући то, од њега, царе, најбоље би дознао.

Да и то учинимо, не заборавих, На Креонтову реч већ дваред послах

по њ; па чудо је што тако дуго нема га.

И друго све су гласи стари, нејасни, А који тој На сваку ја ти пазим реч. Од неких путника је пао, рекло се, То и ја чух, ал сведок томе не зна се,

Ал ако ишта страха има у њега,