Одабране трагедије

ЦАР ЕЛИП 115-

Едип Тиресија

Едип,

Тиресија

Едип

Тиресија Едип

Тиресија, Едип Тиресија

Едић

Тиресија

„Едит

у добар час; и мене то да не стигне (хоће да пође) Не окрећи се, богова ти, ако знаш, та ево усрдно се кљањамо ти сви.

Ви сви ту не знате; а тајну никад ја изјавит нећу, твоје зло да не рекнем.

Шта2 Знаш, па рећи нећеш. Зар намераваш · да издаш нас и град нам да упропастиш7

Ни себе а ни тебе не увредих ја. Шта питаш узалуд; Од мене не чу то.

Зар нећеш, хуљо последњи, — таи с камен-_ разјарио би — нигда нећеш казати, но тако тврд и неумољив остати7

Ти моју кориш ћуд, а твоја каква је, то не виде, но мене, ето, псујеш ту.

Па ко да не срди се, чујућ речи те, што њима сада овај град погрђујеш.

Та то ће доћи, мада шутњом кријем ја. Што има доћи, што да и ти не рекнеш7

Говорит више нећу. Ако хоћеш баш, најбешњим нато пламеном распаљуј се!

У гневу своме нећу ништа пустити што знадем бар, јер ти си, чини ми се, знај, убиство засчовао то и створио, пшшто руком само не уби; да видиш још, и дело то бих само твојим сматрао, Зар тако Кажем ти; испуњуј проглас тађ што прогласи га, па од дана данашњег ни с овима ни са мном немој зборити, јер ти си овој земљи злотвор крвави!

= Зар тако бестидно ти реч ту истури7 Па куда мислиш да ћеш томе избећи7.