Одабране трагедије

116

СОФОКЛЕ

Тиресија Едип 1. ресија

„Едип Тиресија,

Едип Тиресија

·_ Едип Тиресија

_ Едип Тиресија,

Едип Тиресија Едип

Тиресија „Едип Тиресија

Едип Тиресија Едпп

Измакох. Мене брани снажна истина. А ко те научи Вештина твоја не! Ти сам, јер то да рекнем, ти ме при-

СИЛИ. А шта2 Понови то да чујем јасније! Зар не схвати ме пре7 Искушаваш ли ме Не могу казати да знам; понови то! Та ти си крвник, велим, ког си наћи рад! На своју радост нећеш дваред вређат ме! Да и друго ти рекнем, за још' већи гнев2 Колико драго ти, јер утаман ти реч; Ти не знаш, велим ти, да живиш с најдражим најсрамније, а слеп си за свој тешки грех. И мислиш, весео, увек то говорити7 Да, ако снагу какву има истина. Та има, ал ти ниси та! Ти немаш ње! Јер ти си слепац ухом, духом, очима. Ти, јадан, тако ружиш мене, Скоро ће од ових свако тиме тебе ружити!

Ноћ вечна ти си; ни мени а ни другом што светлост гледа не науди ти.

Та није удес твој да паднепе од: мене, Аполон ту је за тај што се брине чин.

Да л Креонт или ти то тако измисли7 О, тебе Креонт не ојади, но: ти: сам,

(О богатство, о власти, о вештино ти

гу житку завидном што друге надвиси,

колика ли се завист за вас негује,.

кад ради власти ове што је мени град

к'о дар а не на захтев негда предаде, _

кад рад ње Креонт верни, стари: пријатељ ,