Одабране трагедије

118

Едић

Тиресија Едип

Тиресија

Едић

1 цресија Едип · Тиресија

Едит Тиресија Едип

Тиресија Едип

Тиресија.

СОФОКЛЕ

разлегати се неће твојим лелеком,

кад спазиш брак у који кући несретно

ти доплови а иза сретне пловидбег

И других невоља множину не видиш

а те ће с тобом, с децом, да те сједначе.

Па зато псуј и Креонта и моју реч!

Та не постоји човек, што ће икада

од тебе јадније да живот сврши свој! Зар могу то да даље слушам од њега7

· Ид без трага! Зар нећеш бржег Нећеш

зар. окренути се и мој оставити дворг Ја не бих дошао да ти ме не позва!

Та нисам знао да ћеш лудо бајати, јер тешко бих те двору своме позвао.

Ја луда, дакле, теби тако изгледа, ал мудар онима што тебе родише. (пође) А којима Та стани! Ко ме родио7 Још данас родићеш сетин уништит. Загонетно и мутно говориш то све! Гле, ниси вештак дакле да то изна8 Беш% Погрђуј по чему ћу велик постати. Тај успех упропастио те заиста.

Шта марим зато само кад сам спасо град, Ја идем, дакле. Хајде, дете, води ме! Нек води, јер ту сметаш и досађујеш; твој одлазак утишаће ми болове, Кад рекнем зашто дођох, идем. Лица твог не бојим се, јер ти ме нигда не уби. А кажем теби: лице које одавно ти тражиш, претећ', Лајево оглашујућ' убиство, то баш исто овде пребива; дошљаком зову га, а после свануће Тебанац рођен; ал се неће срећи тој