Одабране трагедије

122

СОФОКЛЕ

„Креонт

Едип

Креонт Едип „«реонтш

Една

Креонт

Едип

Креонт Едип "Креонт

Едип Креонш Едић Креонш Едит Креонт

Едип Креонт Едип хреонтћ

Едип

Зар није неразумна твоја намера кад престо вребаш без пука и ослонца, а он се граби гомилом и кесама2 Знаш сада како ћеш2 На речи, најпре, те чуј једнаке и, сам кад чујеш, казуј суд. Ти вешт си беседник, но ја сам слушач слаб, јер нађох да си опак мени душманин., Баш то ме најпре почуј шта ћу казати! Баш то не збори како хуља ниси ти!

Ал' мислиш ли самовољство без разума врлина да је каква, право не судиш. Ал' ако мислиш да ћеш казни избећи, кад роду чиниш зло, то добро не судиш. Тај суд је тачан, признајем; ал' какав јад од мене, велиш снађе те, поучи ме!

Да л' ти ме светова ил' не светова, јел, по часног пророка да кога пошаљем7

Па и сад истим светујем те саветом. Па колико је веће времена што ЛајДал' какво дело сврши7 Ја те не схваћам. Без трага оде смакнут смрћу насилном“ Па томе веће много има година. И онда је ли пророк пророково тај; Једнако беше паметан и поштован. У оно време сети ли се мене шта Не, нигде ништа, бар док беше уз мене. За покојника нисте дигли потраге7 Дигосмо, како нег Ал ништа не чусмо. Шта онда кога мудрац не проказа тај То не знам. А кад не знам, волим ћутати, Ал своје знаш, и казаћеш кад добро 5 знаш,