Одабране трагедије

Креонт. Едип Креонф

Едип Креонт

Едип Креонш

Едић Креонш Едић Креонш

ЦАР ЕДИП 128

А шта то2 Јер кад знадем, нећу крити 5 ја! Та онај с тобом да се није сложио, он нигда не каза да Лаја убих је! Па знадеш сам да л вели тако. Ја сам

рад онако да те питам к'о ти мене сад.

Па питај! Нећеш наћи да сам крвник ја. Па шта2 Са мојом сестром ступилу брак тиг Што питаш, то ти никако не поричем. И с њоме делиш власт, ко она управљашт7 Штогод зажели, све јој радо свршавам. Зар вама двома нисам једнак трећи ја, К' о такав баш показујеш се невера,

Не, ако промишљаш овако као ја. Просуди сад, пре свега, ово; мислиш ли би л когод био рад у страху владати но мирно спават исту имајући моћ.

Па, отуд ни сам немам већу жељу ја

да будем царем но да радим што и цар, нит! ико други, зна ли бити паметан.

Од тебе сада све без страха добивам; да владам сам, сав рад би био без воље. Па зашто да ми царски престо милији но углед кнежевски и власти безбрижнег Још нисам тако луд да друго желим ја до оно што је лепо и, с тим, корисно, Сад сви ме воле, свако сад ме поздравља, сад сви ме зову који к теби хитају;

јер успех њин у мојим лежи рукама,

Да оно узмем зар, а то да напустим/ Та добро срце ње иде путем рђавим. Ал', ето, наум тај нит ниче у мени,

а нит бих с другим такав посао поднее. Да тако стоји ствар, у Питон иди пре

и питај да л ти јасно јавих пророштво! Па ухватиш ли ме да с врачем скупа што