Одабране трагедије

12:

Коловођа

Едип

ћреонш

Едип Креонш Едип реонт Едип луреонш Едип

Креонт Едип Креонт

Едип, Креонт коло

СОФОКЛЕ

засновах, склептај ме; и не тек један - глас но два; мој и твој, па нек одмах панем ја! С недоказане сумње немој кривит' ме! Јер није ред да рђе сматраш узалуд ко честите, а честите ко рђаве. Ко добра друга изгуби, то исто је ко живот свој да стре, што воли највише. Ал с временом ћеш јасно увидети то, јер време тек поштена каже човека, а зла ћеш већ у једном дану познати. Ко на пад пази, лепо, царе, каза му. Ко брза, томе неће смишљен бити суд Кад неко тајним вребом брзо насрће, тад и ја брзо морам одбит' заседу; но ако мирно будем чек о, свој ће циљ он постићи, а ја ћу свога промашит“. Шта тражиш, дакле7 Зар из земље | бацит' ме7 То не! Но мрећеш, то ја хоћу, бежат' не! Кад докажеш ми какву завист негујем. Ти:пркосиш и нећеш да ме послушашт7 Јер, видим, ниси разборит. Бар за се сам. И за ме треба да си то. Ал хуља си! А вараш ли сег Опет мораш слушати! Ал не владара зла! (О граде, граде мој! Ал и ја члан сам града, не ти једини!

Владари, престаните! Гле, из двора вам

у добар час Јокаста, ево, долази, поравнајте сад с њоме задевицу ту.

(Долази Јокаста)