Одабране трагедије

ЦАР ЕДИП 129

"ди окаста = дил,

Гокасша

Едип

А би л се амо брзо мого вратити: Појавиће се, али зашто желиш тог

(О љубо, све ме за се страх да одвише не рекох; њега зато рад бих видети.

Па он ће доћи, ал сам ваљда достојна да и ја дознам јаде твоје, царе мој.

И нећу ти одрећи кад сам заш о већ у слутње толике; та пречем коме бих но теби рек'о, кад сам такве среће ја: Мој отац беше Полиб, владар Коринта, а мајка Доранка Меропа. Тамо су ко грађанина првог мене сматрали, док ово не зби се — то вреди чуђења, ал труда мог не беше вредно заиста, На гозби један, сасвим пијан, рече ми, да нисам оцу син, но да сам откупљен. Ја озловољих се и једва тај се дан уздржах; други одох родитељима и питах њих, а они се због увреде на оног срђаху што реч ту изусти. И њихову се поступку -ја радовах, ал пекло ме; дубоко реч ме подрова. Од родитеља онда кришом отиђем у Питон; Феб ме пусти, не хте услишит рад чега. дођох, ал ми друге несреће и јаде и страхоте тада објави; да своју мајку морам ја обљубити, изродит пород људском оку несносан, а усмртити оца свога рођеног! Кед дочух то, од краја бежах коринтског, и отуц звезде показиваху ми пут где нигда не бих видео да се на мени испуњује срамота речи злослутих. И, путујући, месту дођем ономе на коме, како велиш, погибе вам краљ. И теби, љубо, хоћу право рећи ја. Кад путем стигох близу раскрснице те, ту гласник сретне ме и човек некакав на колима, к о ти што казива ми пре —