Одабране трагедије

ЦАР ЕДИП- 131

Јоваста Един

Јокасша

Едип

Јокаста

А какву чу од мене особиту реч7

Говорила си да је пастир казао да зликовци га убише. Па ако број још исти рекне, онда нисам крвник ја, јер један мноштву једнак бити не може! А спомене ли једног само путника, већ јасно је да на ме дело пада то.

Ал' знај да реч онако изречена би, И тога чобанин порећи не може, јер читав град је чуо то, не сама ја. Па окрене ли што од прве изјаве,

_е нигда, царе, неће Лајеву ти смрт

доказат право; Локсија му прорече да он од сина мора погинути мог. Па, опет, није њега онај несретник погубио, већ сам он, ето, паде пре, И зато не бих отсад више никада на пророштво се какво ја осврнула.

Ти лепо мислиш, али пошљи слугу ког да чобана доведе, не пропусти то!

Послаћу одмах. Али у двор хајдемо, Учинит нећу ништа што ти не волиш.

(Едип и Јокаста оду; коло остаје само и песму запева.)

ПЕТА ПОЈАВА. ДРУГА СТАЈАЋА ПЕСМА, коло,

Прва строфа

Да сретан будем ја, па да у делима и реч ма свету чувам свуд чистоту! Зато вечни стоје закони, небески зрак их породи, високо они живг у висинама, а Олимп је отац њин,