Одабране трагедије

Едић Гласник

Едип Гласнић Едип

Јокаста Едић Јоваста Едип Јокаста

Едип

Јокаста Едип.

Гласник Едип Гласник Едип

Гласник

2дип

ПАР ЕДИП 135

Убиство или болест узе л живот муг Та старом телу мален удар даде мир. Од болести је јадник умро, чини се,

И годиница дуг превалио је низ.

О леле, леле! Шта да, љубо, пази ко на питско свето огњиште, ил на птице што горе креште, кад по гласу њихну ја свог оца требах убити 2 Он премину,

и земља крије га, — а овде живим ја не дирнув мача; — ако л негде увену од чежње за мном, тако паде од мене. Ал Џолиб скупи сва та празна пророштва, у Царству Сенки вечан с њима снива сан,

Зар ја то нисам давно теби зборила 7

Говорила си, али страх ме завео,

Сад немој ништа више к срцу примати.

Зар не морам се одра бојат мајчина 7

А шта да човек стрепи који зависи од случаја а напред јасно не види; Најбоље, по могућству, живет без бриге. Рад мајчине се немој плашит' удаје, јер многи већ су смртни у сну видели где с мајком легоше, Ко ништа до тога не држи, тај најлакше живот подноси,

То све би лепо било што ти говориш, да мајка није жива. Ал кад живи још, ја морам да се бојим крај све утехе.

Ал', ипак, светао зрак је оца твога гроб,

Јест, признајем, Ал мене живот пла-

ши њен.

А ради које жене бојите се ви;

Меропе, старче, жене цара Полиба.

А шта је то рад чега ње се бојите:

Од бога, странче, страшно пророштво:

је то,

Да л сме се рећи или други не сме

знат Та сме се! Једном каза мени Локсија,