Одабране трагедије

/ астир Еди 1 астир

Едип Пасштр Едип Пастир Едип, Пастир Едип Пастир Едип Г астир Едип Пастир

Едип Пастир Едип Пастир Едип Пастир Едип · Ластир Едип

Пастир

Едип

ЦАР ЕДИП 141

Да, дадох му. Еј онај да сам умро дан! то ће бити ако право не кажепи То рекнем ли, још много пре настрадаћу. Тај човек, изгледа ми, хоће у маглу, Та не ја, али давно рекох да сам дао. А. откле доби7 Твоје или туђе би7 Не моје, но ми туђа рука даде га, Од ових који грађана и који дом7 Не, царе, богова ти, више не питај! Ти погинућеш, ако још те запитам, То неко би од рођенчади Лајеве, Да л слуга ил од крви неко његове7 О тешко мени, ужас морам рећи сам! А ја, пак, чути! Али опет морам чут“, То чедо зваху његовим, но шта је с тим, најлешше ће ти рећи жена у кући. Зар она ти га даг7 Јест, господару мој! А зашто ти га даде7 Да га уништим, . Зар мајка јадна Глас је божји плашио, А. какав7 |

Беше реч: свог оца убиће, А како ти га овом старцу препусти

Та пожалих га, царе, Он ће, мишљах и . 5 ја, У други крај га однет откуд беше сам. | он за грозни јад га спасе, Ти ли си ког мисли тај, знај: ти се роди несретан, авај, авај! (Све је, ето, јасно сад! светло, задњи пут ми сјало! Родих се од кога не треба и живот провођах са ким је грех, и убих кога нисам смео!

(Оду, остаје коло ))

Есхил и Софокле || .