Одабране трагедије

ј АНТИГОНА 157

ПРВИ ЧИН.

ПРВА ПОЈАВА.

У свишање. Из двора на десна враша долази

Антигона па за њом Исмена.

АНТИГОНА, ИСМЕНА.

Аншигона Исмена мила, сејо моја рођена,

Исмена

Антигона

Исмена, Антигона

Есхил н Софокле 12

да л знаш још које, какво зло, због Едипа што Див још не учини нама живима: Та нема беде, нити јада икаква, ни нечасно ни ружно ништа што ти међ' твојим не видех и мојим јадима. Сад опет какав оглас, овај час то чух, војвода целом граду мало пређе да7 Да л' знаш 2 Дал' чу шта2 Или не знаш да се зло за миле наше спрема ко за душмане,

О милим глас ја никакав, Антигона, ни весео ни тужан не чух, откада изгубисмо нас двије брата обадва,

у дан их један иста стре погибија,

А откад од нас војска оде аргивска, од ноћас ништа више нисам чула ја, ни да сам срећнија а ни несрећнија,

То знађах, па сам зато те и позвала, жа сама чујеш ме, пред врата дворова. А шта је7 Нека реч те узнемирила,

Зар није Креонт једном брату нашему част гроба дао, а другоме ускратио > Етеокла је, казују, по закону