Одабране трагедије

АНТИГОНА 168

спасење нам је она, на њој сигурно док пловимо, ми пријатеље течемо.

Тим законима овај град ћу дизати,

И с тим се слаже што сам грађанима сад за Едипове синове наредио,

Етеокла, за град нам што се бораше

и псгибе, а копљем први јунак би,

нек сахране и сваку нек му даду част најбољим мртвима што доле пристаје;

а брата му — о Шолинику зборим сад што хтеде завичај и боштва родбинска на повратку из бегства огњем спалити и крви хтеде окусити братове,

а грађаве одвести као робове,

да нико га — наредих граду овоме ни гробом ни нарицањем не почасти већ да без гроба — сваком оку наказанод птица и од паса буде раздеран!

То суд је мој, и нигда неће код мене пред поштенима рђе част уживати,

Ал' који добро мисли отачаст у овоме од мене биће штован мртав ком жив,

Коловођа _ То драго ти, Менекејићу, чинити са пријатељем града нам и душманом. Ти сваким законом се можеш служити за покојне и за нас који живимо,

Хреонш Чувари мојих заповести бићете! Јоловођа Заповеди нек млађи когод буде то! Креонт » __Ат код мртваца стража погтави се већ,

Коловођа Па шта нам, дакле, друго још: заповедаш7

Креонт. Да пазиш на ред, ако не верује ко.

Коловођа Лудака нема таквог да је смрти рад.

Креонт И то му плаћа биће. Ал' на добит над | људима често је проузрочио пад.

(Долази стражар)