Одабране трагедије

164 – СОФОКЛЕ

| ДРУРА ПОЈАВА. КОЛО, КРЕОНТ, СТРАЖАР.

Стражар _ О царе, не знаш: како сам се журио, и лаком ногом засопљен дојурио! На путу многе мисли устављаху ме, и све сам окрето се да се повратим, јер често душе своје овај слушах глас: „Шта идеш, јадан, тамо где те чека суд 7 Још, болан, отежеш7 А Креонт чуће те од кога другог; ето нате зла!" Размишљајући тако: мучно одмицах, и кратак тако мени одуљи се пут. Одлучих најзад амо да се запутим, 'саопштићу ти, мада немам рећи шта. Ја стигох ти, јер нада осоколи ме да неће друго стићи ме до удес мој.

Креонт А штаје да те стрепња обузела таг

Стражар _ Пре свега, хоћу да ти кажем о себи: јер дела нит починих нити кривца знам, а нит је право какво зло да препатим.

Креонт Баш смераш против дела да се оградиш Но очито је, нешто ново јавићеш.

"Стражар _Е ради страшна гласа много одлажем, Креонт Изреци већ, па иди онда слободно!

Стражар Па казаћу. Баш сада неко сахрани мртваца; на тело му сухог посу пра, па, како треба, свети обред изврши.

Креонт Шта говориш Ко, ипак, усуди се тор

„Стражар _ Јане знам. Нити секира ту удари нит кука паде, земља тврда, суха сва, неиспуцана, неутрта колима, извршиоцу трага нема никаква, А када нам је први дневни стражар то ноказ 0, сви се томе с муком чудисмо. Он ишчезну, до душе — не би закопан, ал озго танак беше прах, да мине грех.