Одабране трагедије

468 СОФОКЛЕ

од мраза бранит студеног,

од пљуска дажда немилог — тај свемоћник, И нигда у будућност не гре неспреман, Од Хада само неће бегства избајат,

а од болести тешких нађе заклон већ.

Друга антистрофа.

Над жудом има уман дар,

ту своју стваралачку моћ, - _ час нагиње на зло а час на лобро.

А штује л земље законе

и света божја права, граду свом је стуб;

а нема отаџбине кад се пркосно

одаде злу. Не допто, моме огњишту

и не мислио као ја ко ради то. (Долази стражар водећи Антигону)

ТРЕЋИ ЧИН. ПРВАПОЈАВА. КОЛО, СТРАЖАР, КРЕОНТ, АНТИГОНА.

Коло Колебам се! Није л то божански лик! Кад је познам, не могу потврдити ја да није Антигона девојка та. О јаднице ти од јаднога оца — Едипа, ах! Шта слутимг Ваљда те не води тај што цареву заповест прекрши ти, затечену где безумно скриви/

Стражар _ Гле, то је она онај чин што изврши. Код мрца ухватисмо је. Но где је цар:

Коло Из двора, ево баш по жељи иде ти, Креонт А шта је7 Зашто баш у згодан стигох час:

Стражар О царе, човек никад не треба се клет, јер нова мис'о стару мисо пориче; похвалих се да нећу ви:е доћи ту