Одабране трагедије

172

СОФОКЛЕ

Антигона

Креонш

Аншигона

Креонт Антигона ћреонш

Антигона Креонт Антигона, Креонт

Антигона. Креонт Антигона реонт Антигона Креонт Антигона. Креонт Антигона Креонт

Коло

Шта хоћеш више него да ме убијеш 7 Ја ништа више. То кад имам, имам све. Шта чекати, даклег Ништа ми се не свиди од речи твојих, нит се свиде икада; и теби гако говор мој се не свиди. Па одакле ла већу славу постигнем но одатле што гроб начиних срату свом7 Сви ови казали би да им годи то, кад не би уста њина затварао страх. Ал' многа срећа с влашћу иде под руку: и чин и реч по милој вољи теку јој.

Ти једина од Кадмовића видиш то! И ови виде, али језик подвише.

Не стидиш се кад мислиш од њих друкчије 7 То ништа срамно није брата штовати.

А није л' брат и онај с њим што погибе 7 По оцу и по мајци рођени је брат. Па зашто љубављу га штујеш безбожном 7 То не би мртви брат ми посведочио. Кад њега к'о игрешног оног поштује“ Та није као слуга згино већ ко брат, А земљу харо нам док онај бранно, Хад, ипак, за све једне тражи законе. Ал' не да зао се к'о и поштен позтује. Ко зна ко свето доле сматрају ли то. Ал' душман, кад и умре, није пријатељ, Не мржњу него љубав живот иште мој!

Кад мораш љубит, љуби доле обаљве. а ја док живим, неће жена владати. (Доводе Исмену) Ал ево Исмене пред вратима нам за сестрицом сузе где пролива, гле,