Одабране трагедије

АВТЕГОНА 171

Жоловођа

Кргонт

Па рад њих, воље се не бојећ ничије, та не хтедох ла казна божја стигне ме, Та ја сам знала да ћу умрет, како нег иако не прогласи то. Но умрем ли

пре времена, то ко добит опет узимам, Јер ко у многим живи јадима ко ја; зар не би тај у гробу срећу нашаог И тако, ако мене таква стигне коб,

ја ништа не жалим; но да поднесем ја да моје мајке син без гроба остане,

то жалила бих; али за смрт не марим Па чини л ти се да сам лудо радила,

"пред лудим канда трпим прекор лудости,

У детета показује се страсна ћуд од страсног оца; злу попуштат' не зна та,

Но знај ми: таква пркосна и тврда ћуд да најпре клоне; и најчвршће железо

то претврдокроз ватринжестокпрође жар најчешће сломи се па сигни, видећеш. И знадем да се бесни коњи укроте маленим уздама. Јер гордост ономе не доликује ко је слуга ближњем свом. Већ онља та је знала до ми пркоса кад проглашену преступи ми заповест; а после тога ово други пркос је што руга се и чином тим се поноси, Ја збиља не бих бип муж, а она би, да без казне самовлашће јој прође то! Па нек је кћи од сестре, да, рођенија од свију што их породични чува Див, ни она а ни сестра неће избећи најгорој судби! И њу кривим једнако рад гроба тога с овом што га замисли. Дозов'те и њу! Јер је вилех мало пре где бесни по кући; полудела је већ,

(“Стража из пратње Креонтоне оде.по Исмену.)

А душа зна се радо напред одати кад когод грешт» дело тајно заснује. А мрзим и то кад се когод затекне у чину злу, па хоће да полешша још,