Одабране трагедије

Хемон Креонт Хемон Креонш Хемон

Креонт

Хемон уаеонш Хемон Крео:т Хемон Креонш Хемон Креонт. Хемон

Креонт Хемон

Креонт

Хемон Креонт. Хемон Креонт

Хемон

АНТИГОВА |

То није град што само једном припада; Зар оном градне припада ко влада њим“ Но, лепо ли би пустиња те слушала!

Тај скупа с цуром, чини ми се, бије бој.

Да, кад си слаб к'о цура; за те бриј нем се. О хуљо, па зар с оцем својим ти се прешт Јер видим где о правду огреши се сад. Па грешим ли што своју штујем власт! Не поштујеш кад газиш право божије, Еј ћуди погане што жени поста роб! Ал ниси нашао да срамоти робујем! Бар говор твој у њену корист иде сав. У твоју, њену, и у доњих богова! Ал знај: док живи, неће бити жена ти, Но умре ли, још неког њезин криће гроб! Још претњама зар тако дрско пркосишт Је л претња зборит против слепих заблудат Сам луд, зар плачем да ме учиш памети! Да ниси отац, рекао бих да си луд, Ти робе женин, не улагуј ми се ту... Говорит' хоћеш, а да ништа не слушашт Ти мени тог Ал' Олимпа ми оног, знај: на своју радост више не грди ме ти! Довед те оно грдило, да овај трен ту издахне пред вереничким очима! Зар преда мном7 Одб=ци сваки поми; шљај!_ Ту неће пасти она, нит ћеш игда ти мог лица видет више својим очима; већ бесни ту пред покорним друговима! .

(Оде)