Одабране трагедије

178

Коловођо

Креонт Хемон

Креонт Хемон "Креонт Хемон Креонт Хемон Креонш

СОФОКЛЕ

А за ме, бабо, блага нема скупљега но то кад видим да те срећа прати свуд-

_Јер шта је деци већа част до добар глас

о оцу им, а оцу глас о деци муг

Па зато немој мислит само о томе

да ваља твоја реч а друга ничија.

Јер мисли л ко да памет има само он,

ил речитост ко нико други, или дух —

празнина из њег зјапи кад се открије.

И мудар човек не треба се стидети

да учи много још и да не претера.

Па видиш код набујалијех потока

да дрво што се свија гране очува,

а што се опре с корењем то пропада.

И бродар кад на једру јако натегне

ужета, неће нимало да попусти,

он броди даље с окренутом палубом.

Попусти зато и промени запоћест,

К'о млађи могу л и ја световати што,

за човека је, велим, понајвиша част

кад свако знање памет кити његову

А није л тако, — ретко то се дешава —

лепота је и другу мудру чути реч. Послушај, царе, ако згодно говори!

(Хемому) Ти слушај оца! Оба мудро збористе.,

Та ми, зар ми с оваком косом сребрном. од младог момка ту да памет учимог

Што није право, ништа. Ако сам ти млад, ти више гледај дела моја а не доб,

Зар дело то кад непослушне поштујем Не желим ни ја да се рђе поштују. Зар ону није болест обузела та7

Не вели тако наше Тебе народ сав, Да град ми каже шта да ја наређујем“

Да л увиђашда баш ко дете рече тог Зар други земљом том да влада а не ја“