Одабране трагедије

АНТИГОНА 10

Коловођа

Хемон

не

Јер ко је у свом дому човек уредан,

и грађанима тај ће бити праведан.

Ко закон гази, или силом крши га,

ил мисли да владарима господари,

од мене тај нек не нада се похвали.

Но кога град избере, треба слушат та и у малом, у правом и у неправом!

И такав човек знаће — смем се надати да лепо влада и да радо слуша сам;

у стисци копљаној угреду уврстан устрајаће ко врли, прави ратни друг. (Од непокора нема већега ти зла.

Он граде упропашћује и домове раскопава; он кида копљаничи ред

и у бег нагони га, А где слушају, послушност само главу многу спасе ту, Па с тога треба да се бране наредбе,

а жени никако подлећи не треба!

Јер, ако тре-а, боље нек нас руши муж, а не да кажу да смо жена слабији. у

То све што рече изгледа нам паметно да рече, ако старост дух нам не вара.

Богови, оче, дају разум људима, од свега блага што је благо највеће. А нит бих мого нит бих знао рећи ја да није истина то све што каза ти, Ал' зато зна и други добар дати суд. Пре тебе могу боље ја да видим све што збори ко ил ради ил прекорава, Јер пред тобом се боји човек пучанин да збори оно што ти слушат не волиш, А ја са стране добро могу чути то ту мому како варош сва оплакује што она, од свих женских најнедужнија, најсрамније за дично дело умире, Свог брата, што у сечи паде крвавој, без гроба псима не даде прождрљивим, нит! птици каквој да га растрзавају. Зар златна венца није она достојна: .. тихано се тако тајни шири глас,