Одабране трагедије

176

СОФОКЛЕ

Коло

Креонт.

Хемон

Креонт

ЧЕТВРТИ ЧИН.

ПРВА ПОЈАВА. КОЛО, КРЕОНТ, ХЕМОН.

Гле Хемона, најмлаћег одветка, гле, од порода твојега; долази л он због Антигоне у срцу носећи бол, да л' жалости га њихов несуђен брак“

То зачас боље знаћемо но врачеви. () сине, ваљда ниси на свог оца љут што заручници задњи дочу суд;

Ја пријатељ сам теби, радио ма шта.

Ја твој сам, оче! Добре мисли негујућ и моје добру путиш; слушаћу те ја.

Та никгкав ми неће пречи бити брак но ти кад путем добра сина водиш свог.

Да, синко, да, то треба имат у срцу: у свему нека очев први буде суд.

Та зато људи баш и моле богове

да послушна им деца диче домове,

што душманину за зло ће се светити

а пријатеља штоват ко и отац њин, Ал' коме чеда рађају се злочеста,

што друго — рекао бих — роди себи тај но терет баш и силан душманима руг' Па зато, синко, немој да због љубави са женском памет своју изгубиш, јер знај да студен онда чека тебе загрљај

кад зла другарица у дому живи твом. Та има л веће ране него рђав друг Па презри стога цуру ту неваљалу,

и пусти нек у Хаду нађе драгана.

Јер, управ њу затекох ја где једина

у свему граду јавно мени пркоси;

па нећу граду свом да лажом будем ја, већ мрети мора. Нека Дива призива, чувара крви! Негујем ли непослух

у роду, шта би они изван рода миг