Одабране трагедије

АНТИГОНА 175

Баш тако кад непогодни

трачки дуну ветрови,

под море у мрак срне узбуркани вал, па из дубине тамне песак ваља црн што силни ветар уздигне,

а јеком јечи валом ударани жал.

Прва антастрофа Гле, прастаре трпије Лабдакића покојних жде још нову трпију живима рађа: нараштају рађа је нараштај. Ево их неки бог руши, спаса немају, Та и задњој младици што сину дому Едипову као спас, код богова се доњих сад јој спрема крај; њин крвав застире је прах, и речи безумље, и гњевна срца страст,

Друга строфа „Диве, који би преступак људски скршио твоју власт2 Њу никада сан не свлада све што свлада ни неуморни месеци; #0 владалац у векотрајној младости голимпским ти управљаш сјајем блиставим. Па посад унапред, к'о пре, тај закон увек важиће; за свег живога смртнику ниједноме час не прође изван јада.

Друга антшистрофа

Нада, блудница веља та,

многим људима помаже,

а многам је дим несталних, празних жеља;

не знаду што им гамиже,

док жарка ватра ноге им не опржи,

"Слављену реч паметно неко изусти;

кад у јад кога баци бог,

он за зло то не узима, )

но добра тражи у томе;

за кратак тренут борави изван јада. (Долази Хемон)