Одабране трагедије

186

_ СОФОКЛЕ

Грва антшистрофа И Дријантов син лакосрдица, цар едонски, окован ти беше а због своје поругљиве ћуди. Сапео га боже Диониже

„и бацио у тамницу хладну,

Ту га грозна оставила ватра, оставило беснило лудачко,

беле пене свенуло му цвеће!

И он виде да је у свом бесу хулном речју бога увредио. Менадама он ти је сметао, тасио ти пламен Дионизов, свиркољубне Музе раздражив о,

Друга строфа

Близу мрких симплегадских стена а на једну и на другу страну, ту се нижу боспорске обале и Салмидес лежи, варош трачка, Ту су близу Аресови двори.

он виде оне очи слепе у два брата, у два Финејића, Очи слепе за осветом вичу. У Финеја дивља љуба била, пасторцима очи ослепила, ударила оштрим мачем бритким и још врхом чунка ткалачкога,

Друга антистрофа

Тинули су несретници они

и плакали јадну срећу своју, јер их мајка породила њина, породила у несретну браку. Крв су њена Ерехтиди стари; у далеким она пећинама,

на стрменим оним хридинама, на очинским узрасте бурама -та виловна кћерка Борејева, чедо божје; ал су, кћери моја,