Одабране трагедије

158

СОФОКЛЕ

Креона

Таресија Креонш

Тиресија Креонш

А с твоје воље на град напаст паде та. На све олтаре и на огњишт“ нам сва са мртвим телом пси и птице надиру што јадног Едипића мртвог раздиру. Пред молитвом су бози срца камена, ни жртви неће, ни са бедра пламена. нит“ птица гракће, не да добра знамена, од масне крви мрца поста мамена.

То, синко, нек ти мис'о буде стамена: та људи греше сви, и то је свију суд;

а згреши л ко, то није више човек луд и несретан, кад несрећа се свали на », па тражи лека, није к'о изваљен пањ.

Самосион си — морам те осудити. Попусти мртвом! Немој пала губити! Зар снага то — мртваца опет убити!

То, добро мислећ , рекох ти, а баш је слас“

кад слушаш добар свет што обриче ти спас () старче, ви у мене нишаните сви,

к'о стрелци у циљ, и вештином пророчком

искушавате ме; а моја родбина

већ одавно ме продаде и укрца.

Та асните, од Сарда јантар купујте

и злато индиско, кад вољу имате!

Ал' оног у гроб нећете положити,

ни орли да га грабит хтедну Дивови

за храну, однети пред престо Хронићев!

Ни 'вако греха тога ја се не плашим,

и мртвом гроб забрањујем, јер добро знам:

од људи нико не окаља богова.

() стар Тиресија, и људи велики

срамотним падом падају, за срамну ствар

кад лепо зборе да имаду користи. Ах!

Да л' зна од људи неко, да ли размишља А шта тог Шта нам тако опште гово-

риш7

(Од свега блага да је разум најбољи. К'о лудост што је, мислим, понајвећи јад-