Одабране трагедије

АНТИГОНА 189:

Тиресија Креонт Тиресија

Кргонш Тиресија Креонт

Тиресија Креонт Тиресија Креонт Јиресија Креонт Тиресија

И заиста; те болести си, ето, пун. Да врачу враћам погрдом, то нећу ја.

Па враћаш кад ми кажеш лаж да проричем. • | 2 Све племе пророчко је среброљубиво. А парско ти добитак воли срамотан.

Што кажеш, да владару кажеш, да ли знаш

Па знам, јер са мном овај спасао си град. Ти врач си мудар, али волиш неправду, Ти гониш ме да кажем шта ми крије груд. Па реци, тек за добит нек ти није труд! И чини ми се тако, због добитка твог, Ал знајде, срца нигда не поткупи мог!

А ти на ово пази: сунчев сјајни круг

превалит вхше неће пут на небу дуг,

а ти ћеш мрца, с тобом твој га роди друг,

повратит мртвима у гамену, к'о дуг,

јер живој души ти живота засу вир

и грдно баци је у грозне раке шир.

Непосвећен ти мртвац свети ружи зрак

месахрањен, а не даш да га застре мрак.

Он' није твој, ни горњих није богова,

то вређа их кад мртвим не даш гробова,

И зато Срде, бичи Хада, богова,

те скоре заторнице, на те вребају

у истим да те злима тим увребају.

Де види ради сребра је ли овај збер2

А велим ти да неће размак бити спор,

од плача људи, жена, грпаће ти двор

А градови к'о душмани се буне сви,

кад раздрапана тела једоше ил' пси

ил звер, ил гавран црн што кужни моси смрад

од лешева у огњишта нам пуни град.

Такве ти стрелице љутине моје жар

Есхил и Софекле - у 14