Одабране трагедије
190
СОФОКЛЕ
Коловођа
Креонт.
Коловођа Креонш Коловођа
Креонт, Коловођа
Креонт
Коловођа
Креонт.
к'о стрељач право у срце — за грдњу дар —
"одапе, њихов тебе неће минут јар.
А ти ме, дечаче, до двора води мог, нек овај млађе бије камом гњева свог, и научи се језик свој да везује
и бољу памет него до сад негује.
(Тиресија и вођа му оду)
ДРУГА ПОЈАВА. КОЛО, КРЕОНТ.
Он, господару, оде, страшно прорече а знамо, откад ова коса сребрна уместо црне главу нам обавија, још нигда граду лажне речи не рече.
То и сам знам, и срце ми се збунило. : = Попустит страшно; опрем ли се, гора још страхота, бедсм каквом душу ранићу.
Сад треба савета, Менекејевићу. Шта треба радит, казуј, послушаћу ја.
Да пустиш девојку из куће подземне а оном што га баци гроб да подигнеш
И то ми светујеш и мчиш да попустим7
Што брже, госпслару; казне божије брзоноге су, брзо стигну грешнике. Јао мени! Тешко је, ал намер пуштам свој, учинићу; са силом залудан је бој. На пос'о сад, и другим не поверавај!
Да, овог часа. Ајте слуге, ајдете што год вас има, нема! Будак у руке па журите на оно место погледно! А како намер на други ми окрену се пут,
сад њу ћу, како свезах, ја одрешит' сам. ,
Јер ја се бојим није л чуват најбоље за свег живота свете старе законе.
1
(Креонт оде са слугама, а коло само остане.)