Одабране трагедије
жоло
АНТИГОНА Е 191
ПР ЋАО АВА
ПЕТА СТАЈАЋА ПЕСМА. Прва строфа Многоимени, поносе моме Кадмове, громовников породе ти, ти славну чуваш Италију, управљаш гозбенијем долаха Дије елеузинске! О Бакхо што у Теба стгнујеш У граду мома заносних, крај мирних струја Исменових, где посејаше зубе гмаја дивљега!
Прва антистрофа
(Са двоглаве пећине дим те пресјајни гледа, виле коричке ту | пребивају и играју;
касталски вур те гледа.
Шаљу те бршљанородни виси нисејских гора, грозна обала
зелена, кад са веселим
са пратгљама нама идеш,
а Тебом божански се гласи разлежу.
Друга строфа
Ти увек си нам кућу поштовао,
нада све друге Тебу својом звао
са мајком коју гром је обурвао. Пратецх нам и сада, боже,
жад љуте невоље се множе спасоносним скоком с парнаских гора ил преко теснаца шумсвних мора.
Друга аншистрофа
Коловођо звездица жаросјајки, "ти чувару песама ноћнијех,
о Дивов дивотни породе, освани с Тијама, господе,
шшто с тобом са Накса доходе,
14»