Одабране трагедије

АНТИГОНА 197

Креонт

Гласник

Креонш Гласник

Креонт |

Коло

Креонт

Гласник

Креонт Гласник

Креонт

Мегареја, што пређе дично погину, а онда овога, ал тебе напокон што дете уби клетвом проклг ужасном.

Друга строфа Леле! Леле! Претрнух од ужаса! Зашто ми ко у груди не забоде двосекли мачг Ох, несретник ја, у грозне сам судбине запао глис!

За ову и за ону кривила те смрт у час напокони, кад остављашг нас,

А како прекину живота свога нит2

Та сама својом руком пробола је груд, о јадној смрти сина кад јој стиже глас,

Јао! Никада тај ме не мину грех, и кривља се на другог не свали та, јер ја сам те несретник убио сам, ја заиста; слуге, амоте ви, што брже ме одавде водите сад, та нема ме више, ништа сам ја.

Ти добро тражиш, ако добра има зло, Најбоље | нагло зло што брже лечити,

Друга антистрофа Дођи, дођи, освани ми, преслатка судбино ти, приведи ми смирају последњи дан! Освани ми, де, да другота дана не угледам још!

И тоће бит". Шта треба да се ради садг Што хоћеш, зато воде бригу богови.

Ал' све што желим, то сем већ замолио. Сад ништа вгше немој молит'. Смртници од јада суђених утаћи не могу.

Одредите сдавде човека ништава, што уби те, чедо, нехотице, а и тебе, љубо! Ох, несретник ја!