Одабране трагедије

18 ЕСХИЛ

крај морскога теснаца онде почива, а Етне горе притисли га темељи, на врху Хефгст седи, кује железо. (Одатле једном реке ватре продреће и похлепнијем ждрелима похараће по Сицилији плодној равне усеве. У таквом гњеву Тифон ће избацити у огњаној олуји жарку поплаву, иако га је Дивов сажегао гром,

Ал ниси тако неук си, па не треба да ја те учим, чувај себе како знаш! А ја ћу ову судбину да подносим, док срдње своје Див не затоми.

Скеан Зацело, не знаш за то зар, Прометеју да души која пати реч је лечитељ,

Промешеј _ Кад ко у право време срце стишава, а не кад силом гаси срдње своје плам.

Океан Ал' добре воље има л ко па похуша, зар видиш у том штегу какву Кажи ми:

Прометеј _ Доброту видим луду, муку залудну.

Океан Допусти ми да ја ту болест болујем, јер добро је и паметан кад изгледа ко луд.

Прометеј · Показаће се да је моја грешка то! Океан Твој говор очито ме кући повраћа. Прометеј · Да сузе за мном не би нашкодиле ти Океан _ Код овог што на чврстом стоцу седи садг

Промешеј Да, чувај се да срне не букне му кад

Океан Твој удес учитељ ми је, Прометеју.

Прометеј О иди, крени, мудрост ето чувај ту.

Океан Ту реч ми рече кад сам већ на поласку. Јер, ждралин мој већ крилима помахује, да пространим полети путем етерним, у стаји својој рад је прегнут колена.

(Одлази)