Одабране трагедије

26

ЕСХИЛ

Прометеј Ија Прометеј Ија Прометеј Ија Прометеј И а

Прометеј Ија Прометеј Ија, Прометеј Ија Прометеј Коловођа

»

Прометеј

Ија

Прометеју, рад чега плаћу плаћаш ту2 Баш престах с мука својих јаликовати. Зар нећеш ову молбу услишити ми2 Та реци коју, од мене ћеш чути све. Изјави за ту стену ко те прикова7 То ] Дива одлука, а рука Хефеста.

А ради каквих греха мучиш муке тег Толико само могу да ти откријем.

Још уз то време реци мени јадници, тумарању ми овом кад ће бити крај.

Ал' боље ти је не знат за то него знат. Не таји ми што имам препатити још На томе поклону не завидим ти ја. Па шта се нећкаш онда казати ми свег Не завидим ти; страх ме, уплашићу те. Не мари за ме више но што хоћу ја. Кад желиш, треба да ти кажем, послушајј

Још не! Учини малу радост и мени! Раде смо најпре њену муку дознати, судбину да нам сама прича претешку, и ти јој, потом, кажи јаде будуће!

До тебе, Ијо, стоји да им учиниш ту љубав, — тосу сестре родитеља твог; а вреди труда онде забавити се, судбину оплакати, изјадати се, слушачу сузе кад ко. зна да измами.

Ја не знам како бих ускратила вам то. Што питате ме, јасно ћете чути све, и ако боли о том и говорити, одакле на ме несретницу налети тај богодани вихор и лепоте руг. Ио ноћи ми се вазда сене јављале, у мојим одајама девојачкијем,