Одабране трагедије

ВЕЗАНИ ПРОМЕТЕЈ 27

и драгале ме све: „О цуро пресрећна,

што дуго девујеш, а сјајно можеш се

да удаш7 Див је рањен стрелом љубави,

за тобом гори, рад је да те обљуби;

ти Диву, девојко, не крати одра свог,

већ иди к Лерни, оној бујној ливади,

до очевих до торова и крдова,

да чежња оку загаси се Дивову,“

И тако несретницу мене сваку ноћ

овакви снови мучили, док оцу свом

не осмелих се открит чуда та,

А он је честе слао врачеве у Пит

и к Додони, да зна шта треба радити

ил' зборити, да боговима угоди.

И вратише се гласе носећ нејасне

и загонетне, скривен смисо беше им.

Напокон глас ти јасан стиже Инаху,

он поручи те оштру да му заповест

из дворова и отаџбине да ме гони,

до на крај земље да се кравом пребијам.

Не послуша ли, пламеном ће муњом Див

да тресне и да племе сатаре му све,

(Он послуша то Локсијино пророштво,

и болан болну мене тада истера,

из двора одагна, јер воља Дивова

нагонила га то да силом учини,

И одмах ми се лик и ум извратише,

те рогата — што видите — оштроустим

бодена обадом у скоку махнитом

све трчах према питкој води керхниској

и врелу Лернину; а за њом срљаше

товедар, пород Земљин, Арг плаховити,

очима безбројнијем пратећи ми траг,

Ал прека њега неочекивана смрт

"живота лиши; а ја, бесом гоњена,

пред бичом божијим свуд се светом потуцам. Сад знаш, то би. А можеш ли ми казати

што имам још да патим, реци! Немој ме

из самилости лажним тешит речима:

најгрђе зло је, велим, измишљена реч.