Одабране трагедије

ВЕЗАНИ ПРОМЕТЕЈ 31

Жоловођа

4ромешеј,

ка Кистени, ка горгонскима пољима, где девују Форкиде, цуре маторе,

њих три у лику лабудском, једнооке, једнољубе; њих сунце зраком не греје, нит месец на њих ноћу светлост расипа А близу њих три сестре њине крилате, змијокосе Горгоне, мрске, одурне;

кад смртник погледа их, престаје му дах. То кажем ти да знадеш бити опрезна,

„А друго чуј сад гледање страховито;

оштрозубих се чувај паса Дивових, арслана љутијех, и војске јахаће Аримаспа једнооких, што бораве

где Плутон ваља валове златотеке,

Не иди њима! Но у земљи далекој

до племена ћеш стићи црног, пребива крај врела сунцу где је вода Етиоп, Обалом њеном хајде докле не дођеш

до скоковца, где с библинскијех главица отиче вода питка, Нил божанствени,

И он показаће ти пут ка трокракој,

ка земљи Нилској, где је, Ијо, далек стан и теби и потомству твоме досуђен.

Ако је тамно што и недокучиво,

ти опет питај ме и јасно. запамти;

ја зато имам времена и сувише,

Имадеш ли јој још, ил' ако пропусти одјавит што од мучног јој тумарања, изреци; рече ли јој све, тад и нама учини љубав, ваљда се опомињепи

Тумарању је свему сада чула крај.

а зна пак да ме није залуд слушала,

и отпре што је премучила, казаћу; за своје речи даћу тако потврду.

то сувишно је, нећу то да спомињем, те прелазим на скитња твојих сами крај. а молошке равнине кад си приспела, и до кршне Додоне, где је седиште и Теспротскога Дива гаталачки храм, ту чудо неверовно: зборе храстови,