Одабране трагедије

ЕСХИЛ

и ти ми јасно и без загонетања

"к'о потоња, ко славна љуба Дивова

би поздрављена — поздрав ласка ли ти тај —

на отуда у махнитости дојури

уз обалу на Рејин затон велики,

и отуд натраг скоком догони те бес;

и морски затон тај у време потоње,

то стално знај ми, Јонским ће се прозвати,

о путу твоме спомен свету читавом.

То знаци су ти моје свести пророчке

да нешто више види нег је очито.

Остатак њој и вама скупа казаћу,

и вратићу се путу речи пређашњих.

На крају земље оне Каноб лежи град,

на самом насипу и ушћу Нилову.

Ту Див ће, ето, да ти памет поврати,

и лакијем те додиром да оплоди.

Епафа црног родићеш; по Дивовом,

по чину тако зваће се; он браће плод.

по земљи свој што Нил је плави широки.

(С педесет кћери од њег пето колено

у Арг ће преко воље да се поврати,

бежећ' од удаје са братучедима.

Ал они, страсти плануле, к'о јастреби

голубица далеко неће пустити,

дојуриће за свадбом — ловом неловним,

ал' завист божија ускратиће им плен,

Пелагија ће крвљу да их дочека,

будноћа храбрих жена кад их савлада:

јер свака жена живот мужу узеће,

омастивши у крви мача двосеклог, ;

Душмане моје таква стигла Кипранка

Ал' једну девојку ће чежња смекшати,

те неће смаћи драгог свога; клонуће

у одлуци. Од двојега ће волети

и плашивицом звати се но крвницом.

И та ће Аргу царску лозу родити.

Од семена ће тога јунак изаћи,

на гласу стрелац, он ће мене избавит' : ге