Одабране трагедије

АГАМЕМНОН 49

„ово о знамењу рече: „(С временом полазак овај град ће При. ' јамов узет; народно благо, богатсво силно што куле га крију, судба освојиће свирепом силом. Само да божија мржња не затвори голема уста «оја грме на Троју! Артемида чиста нерадо гледа и мрзи на очеве крилате псине, ждеру недоношчад младу, жао јој зечице бедне и њена кукавна плода, дрловски гадан јој ручак,“ Авај, о авај кликни, ал срећно да буде!

Месода

Ти чуваш, лепотице, слабо младунче лавова љутих, сво ти је звериње по пољу мило, његову нејаку одојчад волиш; опет нам знакове испуни добре, срећна знамења дај нам, а злокобна спречи, У помоћ дозивам Феба, против данајских лађа да не би противне подигао ветре, запреку путу, свирепу нову да не би неприродну тражила жртву, свађе рођачке извор и увир љубави брачне. Остаје подмукли гнев, на огњишту вреба, свега се сећа и за крв се дечију свети." Тако са срећом, коју птице навестише војсци, судбину краљевској кући Калхант прорече; Зато једногласно: Авај, о авај кликни, ал' срећно да буде!