Одабране трагедије

52

ЕСХИЛ

Кад молит:у пред жртву сврше, жртвари на знак очев почну, к'о јање дигну је над олтар,

с рамена оклизне се вео,

и снажно помакну је напред

и лепа зачепе јој уста

да клетву кући не крикне.

Пета строфа

Без речи оста. Уста заптисена,

Док шафранасто рухо жртгар скида, ту сваког жреца она погледима

из ока гађа, самилости моли,

К'о кип је лепа, хтела би да збори, а често је за софром запевала пред војводама очевим у двору;

кад спасиоцу Диву кап се лила,

с пеаном слатким чиста уста њена славила су срећу очеву.

Пета антистрофа,

Што даље би — нит' видех нити причам, Извршиле се речи Калхантове,

патницима Правда наук даје: Будућност знај кад сване, немој напред! Јер, пре је знати значи пре и плакат“, К'о светлост зоре она брзо сине,

(Разданило се. Клитемнестра, после жршве, обраћа се колу).

Коловођа

Да срећно буде што краљица жели, са жртве, ево, до нас иде она, земље наше стража једина!

ДРУГИ ЧИН.

ПРВА ПОЈАВА. КЛИТЕМНЕСТРА, КОЛО.

Т.ом величанству, Клитемнестро, клањам се,