Одабране трагедије

АГАМЕМНОН

Трећа строфа

Стримонски бесни дунуше ветри. доносе глад, и сметњу, и очај, ужа се ломе, лађе се крше, дуго се време отеже двапут, аргивска младост мора да вене. А кад је пророк противу буре још тежи лек огласио сада,

када је врач Артемиду реко,

на земљу жезло Атриди баце, бол им натера сузу.

Трећа антистрофа

Старији краљ говорити стаде: „Тешко је срцу не слушат' сада, тешко је дете заклати своје,

понос ми двора; девичком крвљу очинске своје каљати руке.

Како да лађе оставим бојне,

како да верне другове губим2

Војска ми жуди девичке крви,

рад би да жртвом ветрове смири, Грешим ли у том“ Сретно да буде!"

Четврта строфа

Кад сави врат под јарам нужде, и клета страст му срце крену, колебање му свако преста,

на свако дело спреман беше, Кад људе луда страст понесе, срамота ниче, беда расте.

Он усуди се кћер да коље, због једне жене бој да бије,

да свети братову срамоту

и флоти пута отвори,

Четврта антистрофа

Док дева моли; „Бабо, бабо!" на девојачку младост њену бес војвода не осврће се,