Одабране трагедије

54

ЕСХИЛ

Коловођа

сноп злата сину попут зрака зорина.

А Макист не би приспор нит га свлада. сам,

но скупо држи своју стражу гласничку,

далеко баци ватру преко Еврипа,

па извести машалу Горе Месапске.

Та кресом даде одговор и пусти глас

оданде даље, сув потпаљујући крес.

И даље снажно блистав просип'о се млаз

прелетајући Асопову низију,

к'о јасна месечина, стиже Китерон,

и стражу подиже да прими огња вест,

Ту светлост издалека стража прихвати, —

и крес још већи плану но што позив би:

Сјај севну преко Горгопскога Језера

и стиже тамо на гору — на Козји Врх

и позва стражаре да огањ пале јак.

А они обилату ватру запале,

и севну огањ као језик до неба,

па пређе стрме жале Драге Саронске.

И лети даље, даље, докле не стиже

на врлет Паук, где би стража последња.

И светлост, идског огња прапраунуче,

све до нас допаде, на Атрејића двор

Тркачи моји тако су се редали;

из руке у руку, и луча стиже циљ, —

победио је први ко и последњи,

Те знаке, ето, наводим ти као глас

из Троје што га мој господар послао.

Захвалићу се богу, госпо, доцније. Још једном редом рад бих чути речи те и дивитим се, — још једампут испричај!

Клитемнестра (Од данас Троју држи војска ахејска.

У граду, чини ми се, крик је свакојак. У један пехар маст и сирће уливај,

у једно не слију се, двоје остају. Двојаке гласе побеђен и победник имаду, јер је двојака им судбина.

у једни падају на мужа свога леш, на браћу други рођену, до стараца ту деца леже стабла грана последња, —